Procesiranje bazirano na događajima

From SOFIA WIKI
Jump to: navigation, search

Procesiranje bazirano na događajima

Постоји широка сагласност међу истраживачима у ИТ сектору да је процесирање базирано на догађајима једна од најактуелнијих истраживачких тема данас а, што је још важније, ово мишљење деле и најрелевантније компаније за истраживање тржишта, као што су Gartner и Forrester, предвиђајући кључну улогу процесирања базираног на догађајима у процесу стварања интелигентних, проактивних, контекстно-осетљивих и прилагодљивих предузећа. Главна предност је у томе што обрада догађаја уводи значајну реактивну динамику у систем, што омогућава активно реаговање на сигнале детектоване/изведене из контекста у коме систем функционише. Према томе, велика потреба за процесирањем базираног на догађајима долази истовремено из академских институција (“science push”) и индустрије (“demand pull”), што је потпуно на линији са мисијом Института Михајло Пупин, охрабрујући при том истраживања са јасном перспективом достизања индустријских и тржишних резултата (технологије, производи, сервиси). Слично, пошто је парадигма заснована на догађајима – нова технологија за креирање интелигентних, адаптивних, дистрибуираних система контроле, у складу је са два ИКТ приоритета који су дефинисани недавно усвојеном Стратегијом Научног и Технолошког Развоја Републике Србије 2010 - 2015.

Захтев за ефикасним процесирањем базираног на догађајима испуњен је у различитим академским заједницама, од којих свака има сопствену стручност и терминологију и ради углавном изоловано развијајући бројне идеје и решења која се баве обрадом догађаја. Ове заједнице су везане за:

• Реактивне базе података

• Процесирање тока догађаја (ESP)

• Вишеструке токове и процесирање облака

• Семантички web (SW)

• Комплексно процесирање догађаја (CEP)

• Семантичко комплексно процесирање догађаја (SCEP)

• Реактивна правила (ECA)

• Preporučivanje akcija и подршка одлучивању

• Бежичне сензорске мреже (WSN)

• Первазивне архитектуре и мреже ствари

• Архитектуре базиране на догађајима (EDA)

• Архитектуре базиране на контексту (CoDA)

Традиционално, истраживачи из горе наведених области покушавају да реше различите проблеме из области процесирања догађаја користећи различите приступе. Област ESP-а се бави издвајањем атомских догађаја из тока или неколико паралелних токова који се називају облак. Стога ESP обрађује догађаје који су потпуно уређени у времену. Дуготрајни, континуални упити стално детектују догађаје. ESP је развијен као специјалан случај система за управљање базама података (DBMS). Међутим, док су традиционални DBMS дизајнирани да раде са дуготрајним подацима, са ретким променама, ESP су специјализовани да раде са привременим подацима који се непрекидно мењају. Слично, док DBMS извршавају упите само једном да би добили потпун одговор, DSMS извршавају сталне упите, који се извршавају непрекидно и обезбеђују ажуриране одговоре како нови подаци пристижу. Даљи значај ESP лежи у ефикасности која се тражи за велику пропусност и мало кашњење. CEP је, на другој страни, више фокусиран на комплексне шаблоне догађаја. Да би детектовали ове шаблоне, CEP системи захтевају више времена и меморије него ESP системи. Главна идеја иза CEP-а је сједињавање догађаја, које се састоји из филтрирања, корелисања и трансформације више догађаја ниског нивоа у неколико значајних догађаја. CEP обрађује облаке догађаја, који производе само парцијално временски уређене догађаје. Други аспекти који су од интереса за CEP су узрочност, асоцијација, таксономија, онтологија итд. Резултат добијен CEP системом је знање о комплексним дистрибуираним инцидентима који се дешавају у систему. Ово знање садржи акумулиране информације из појединачних догађаја. Ово тренутно знање о догађају се обично даље прослеђује ECA правилима која омогућавају реактивност. Услови (C део ECA правила) се, на другој страни, баве перзистентним подацима или знањем. Оно се добија упитима у базу података, базу знања или попуњену онтологију. Иако се резултат упита може мењати током времена, оцена услова се генерално ради на перзистентним подацима, за разлику од временски зависних догађаја.

Као основни део нашег софтверског окружења за интелигентно и адаптивно управљање сложеним објектима (SOFIA - Software Framework for Intelligent and Adaptive Management of Complex Facilities) планирамо да омогућимо обраду догађаја која ће комбиновати предности свих горе наведених модела (ESP, CEP, SW, SCEP, ECA) у интегрисани модел који подржава свеобухватне технике модела токова података, модела процесирања догађаја и софистицираних могућности обраде коришћењем правила. Овај интегрисани модел, назван WATCHDOG (Web-enabled Technique for Complex Event-based, Holistic, Distributed Objects Governance) биће много моћнији и моћи ће да буде примењен у већем броју апликација него што је тренутно могуће комбиновањем појединачних модела.

Personal tools